Ova kategorija protetskih radova podrazumeva, kako joj i samo ime kaže, kombinaciju fiksne i mobilne zubne nadoknade. Primenjuje se u svim slučajevima kada nema dovoljno zuba u bočnoj regiji, ili preostali zubi nisu dovoljno kvalitetni da bi se izradio kompletno fiksni rad (most), a ne postoje uslovi ili želja za ugradnju implantata u bezubim zonama.
Tada se ovakvi oblici bezubosti rešavaju upravo izradom kombinovanog rada, što podrazumeva izradu krunica ili mostova na preostalim zubima, a bezubi predeli se nadoknađuju parcijalnom mobilnom protezom. Da bi rad bio maksimalno kvalitetan kao mobilna nadoknada koristi se skeletirana-vironit proteza. Osnovni razlog za to je što je skeletirana proteza maksimalno redukovana tj. što zauzima najmanju površinu na koju naleže i zato što je izrađena od metala, te na najbolji način prenosi pritisak koji se stvara prilikom žvakanja tj. raspoređuje ga ne samo na preostale zube već i na kost vilica. Ovo je od velikog značaja u cilju što dužeg trajanja i preostalih zuba i njihovog potpornog aparata (desni, vilična kost).
Obzirom da skeletirana proteza ima metalnu osnovu, preostali zubi na koje se ona naslanja moraju biti zaštićeni izradom krunica i mostova koji na svojim površinama imaju posebna ulegnuća za protezu sa nepčane ili jezične strane, a sa strane usne nalaze se kukice. Tako se dobija dobra funkcionalna celina, veoma stabilna i komforna za pacijenta. Jedina loša osobina ovakvih, klasičnih radova, jeste estetika. Naime, kukice kojima se proteza kači na zube su veoma robusne i izrađene od metala tako da su estetski neprihvatljive pogotovo ako treba da budu u frontalnoj regiji tj. u zoni osmeha.
Zbog toga se danas u izradi kombinovanih radova mnogo više koriste atečmeni, koji su upravo i nastali iz potrebe da se sakriju vidljivi retencioni elementi parcijalne proteze (kukice), i tako poveća njena estetska vrednost. Atečmeni su polivalentni, precizni vezni elementi koji služe za spajanje fiksne i mobilne nadoknade. Sastoje se iz dva osnovna dela: patrice, primarnog ili muškog dela i matrice, sekundarnog ili ženskog dela. Ovi delovi se ugrađuju jedan u fiksni deo, a drugi u mobilni deo nadoknade te se njihovim spajanjem dobija funkcionalna celina (kao driker na košulji). Postoje razne vrste atečmena: klizači, prečke, dugmičasta sidra, zglobovi, reze, ali im je uloga ista. Oni su tu da obezbede vezu između mobilnog i fiksnog dela nadoknade, da obezbede maksimalnu stabilnost proteze kao i ravnomeran prenos pritiska žvakanja, a da pri tome svi estetski kvaliteti budu zadovoljeni.
Ovakve konstrukcije su izuzetno dobre i kvalitetne te mogu da budu odlična alternativa ukoliko su druge mogućnosti terapije bezubosti isključene.