Pod periapikalnim lezijama podrazumevaju se različite zapaljenske promene oko vrha korena tj. u kosti koja okružuje zub.
ZAŠTO NASTAJU?
Uzrok ovih promena je najčešće infekcija zubne pulpe (zubnog živca),koja nastaje kao posledica nesaniranog karijesa. Naime, infekcija se širi iz kanala korena u predeo oko zuba i dovodi do zapaljenja tkiva oko vrha korena. Uzrok može biti i trauma koja takođe dovodi do odumiranja zubne pulpe.
KOJI SU SIMPTOMI?
U najvećem broju slučajeva ove lezije od samog početka imaju hroničan tok i potpuno su asimptomatske.Nekada se iznad zuba uzročnika može registrovati fistulozni otvor. Ovaj otvor nalazi se na sluzokoži u vidu malog čvorića crvenkaste boje sa žutom tačkom u sredini iz koga povremeno izlazi sadržaj. Zub sa nekrozom zubnog živca obično potamni i to je često jedina promena koju pacijent može da uoči. Kakva će biti simptomatologija zavisi od broja, vrste i virulentnosti mikroorganizama s jedne i od imunoloških sposobnosti organizma s druge strane. Kada dođe do pada imuniteta organizma javljaju se izraženiji simptomi tj. proces se akutizuje.
Akutne zubne infekcije mogu da se jave u dva oblika, apsces i flegmona.
APSCES – jasno ograničeno gnojno zapaljenje. Njegov razvoj protiče kroz nekoliko faza:
Periodoncijumska– to je početna faza u kojoj dolazi do zapaljenskih promena koje su ograničene na vlakna zubne čašice. Subjektivnih simptoma skoro da nema. Zub može biti osetljiv prilikom žvakanja.
intraosealna –dolazi do stvaranje gnoja u kosti, u neposrednoj blizini korena zuba. Kliničkom slikom dominiraju bolovi koji su jaki i pulzirajući. Bol može da se širi difuzno prema uhu, oko i suprotnoj vilici. Zub je osetljiv na najmanji dodir, toplo povećava dok hladno ublažava bolove. Nema otoka mekih tkiva.
subperiostalna – gnoj se širi dalje kroz kost, bolovi su nepodnošljivi. Zub uzročnik se klati i ima se utisak kao da je izrastao. U predelu vrha korena zapaža se tvrd i osetljiv infiltrat ( ispupčenje ) iznad koga je sluzokoža intenzivno crvena i napeta.
submukozana – u ovoj fazi dolazi do izlivanja gnoja u meka tkiva. Bolovi slabe. Postoji otok spola. Koža nad otokom može biti crvena, sjajna i napeta.
FLEGMONA – je difuzno gnojno zapaljenje, karakteriše se otokom koji može zahvatiti čitavu polovinu lica, vrat, pod usta…
KAKO SE LEČE PERIAPIKALNE PROMENE?
Lečenje periapikalnih lezija podrazumeva:
PRVU POMOĆ – koja ima za cilj otklanjanje bolova i sprečavanje širenja otoka, ona može biti:
Konzervativna – što podrazumeva
1. Drenažu – otvaranje zuba uzročnika radi evakuacije gnoja
2. Mehaničko čišćenje i ispiranje kanala korena
Hirurška:
1. Incizija– presecanje tkiva u predelu apscesa, radi evakuacije gnoja
2. Vađenje zuba uzročnika
Pacijentima koji su otekli od zuba prepisuju se antibiotici i preporučuju hladni oblozi spolja.
Nakon smirivanja akutnih simptoma pristupa se završnom lečenju zuba sa periapikalnom lezijom. Ono takođe može biti konzervativno i hirurško.
1. Konzervativno lečenje – na ovaj način mogu se lečiti manje, nejasno ograničene promene u kosti. Kanal korena se mehanički obrađuje, ispira dezinfekcionim sredstvima, a potom opturira (puni )
2. Hirurško lečenje– ovaj vid lečenja potreban je kada nepostoji mogućnost konzervativnog lečenja (periapikalne lezije sa izraženom resorpcijom kosti i/ili korena zuba).
Hirurška procedura obuhvata resekciju korena zuba (apikotomiju) koja podrazumeva odstranjenje inficiranog vrha korena uz istovremenu kiretažu (čišćenje) patološkog procesa iz kosti. Za uspešnu resekciju korena zuba neophodno je prethodno mehanički i hemijski pripremiti kanal korena, odnosno hiruršku intervenciju treba sprovesti tek nakon završene obrade kanala i njegove definitivne opturacije (punjenja).