Lečenje kanala korena (“vađenje živca”), odnosno endodontska terapija je među najnepopularnijim stomatološkim intervencijama, verovatno zato što sam naziv već asocira na nešto veoma bolno. Međutim, u stvarnosti to uglavnom nije bolan zahvat jer se danas po pravilu odvija u lokalnoj aneseteziji, a većina ljudi kod kojih je sprovedena endodontska terapija, opisuje svoje iskustvo slično onome kao pri plombiranju zuba.
Šta podrazumeva endodontska terapija?
Endodontska terapija se odnosi na tretman unutrašnjosti zuba, tj na deo zuba u kome je smeštena zubna pulpa. Većini ljudi zubna pulpa je poznata kao “zubni živac”, međutim u njoj se pored nerava nalaze krvni i limfni sudovi, vezivno tkivo i mnoge ćelije.
Iako su zubi uglavnom izgrađeni od tvrdih struktura kao što su gleđ, dentin i cement, u svakom zubu se nalazi prazan prostor koji, ukoliko je zub zdrav, sadrži meko tkivo – zubnu pulpu (u daljem tekstu “zubni živac”). U stomatološkoj ordinaciji se možete sresti sa sledećim terminima koji se odnose na prostor u kome je smešten “zubni živac”: Komora pulpe – ovo je prazan prostor koji leži manje ili više u centralnom delu krunice zuba.
Korenski kanali – Svaki živac ulazi u zub, kroz vrh njegovog korena. Od mesta ulaska, živac se pruža kroz centralni deo korena (kanal korena) i ulazi u širi prostor unutar krunice zuba, odnosno komoru pulpe.
Koja je funkcija “zubnog živca”?
Ako bi rekli da je funkcija “zubnog živca” od nezamenjivog značaja za zdravlje i funkcionisanje zuba ne bi smo bili u pravu. Ovo tkivo igra veoma važnu ulogu u rastu i razvoju zuba, ali jednom kada zub nikne i završi razvoj, najispoljenija funkcija zubnog živca je senzorna funkcija, odnosno sposobnost zuba da reaguje na nadražaje kao što su toplo ili hladno.
U odnosu na svakodnevna zbivanja u ustima, ove informacije koje pružaju zubi o reagovanju na nadražaje su donekle bitne jer ukazuju da nešto nije u redu i da potražite pomoć stomatologa. U suštini, ako je zubni živac prisutan i zdrav, to je odlično i treba ga čuvati, ali ako je on uklonjen pri dobro sprovedenoj endodontskoj terapiji, i to je dobro, jer nećete ni osetiti da ga nemate, a zub će nastaviti svoju funkciju kao i do tada. Loše sprovedena endodontska terapija neće dovesti do očekivanih rezultata, a posledica je ili ponovni tretman ili neka od hirurških procedura (“operacija” ili čak vađenje zuba). Najgore u svakom slučaju je kada ostanete bez zuba.
Koja je svrha lečenja kanala korena?
Cilj endodontske terapije je postizanje stanja pri kome će tkiva koja okružuju koren zuba ostati zdrava uprkos činjenici da je “zubni živac” pretrpeo degenerativne promene. U konkretnom slučaju, misli se na to da tkiva koja okružuju koren zuba ne budu izložena bakterijskoj infekciji i/ili iritativnim supstancama koje deluju iz šupljeg prostora u kome se nekada nalazio “zubni živac”, a izložena su nakon njegovog propadanja ili neadekvatnog uklanjanja.
Uopšteno govoreći, naše telo, braneći se, započinje zapaljensku reakciju kada iritansi (npr. bakterijskom infekcijom zahvaćeni “zubni živac”) dovedu do povrede i razaranja tkiva u organizmu. Nama je cilj da ovu reakciju smanjimo i u potpunosti suzbijemo, tako što ćemo otkloniti njen uzrok koji se nalazi unutar samog zuba, odnosno uklanjanjem promenjenog i/ili inficiranog “zubog živca”. Kada to postignemo, organizam svojim reparatornim mehanizmima odrađuje svoj deo “posla”, te je zub koji je pacijentu pravio nesnosne probleme, ponovo miran i spreman za funkciju kao i svi drugi.
Najkraće rečeno, lečenje kanala korena podrazumeva mehaničko čišćenje i ispiranje bakterija, raspadnutih organskih sastojaka i bakterijskih toksina koji su preostali nakon propadanja “zubnog živca”. Svi gore navedeni uzroci mogu dovesti do zapaljenske reakcije okolnog tkiva, odnosno bola, otoka i drugih stanja koja prate svako zapaljenje. Nakon čišćenja i ispiranja kanala korena sledi njegovo punjenje specijalnim pastama i kočićima kako bi prostor unutar zuba ostao hermetički zatvoren. Na taj način se otklanja mogućnost ponovnog naseljavanja bakterija unutar zuba i ponovnog javljanja zapaljenske reakcije sa svim svojim posledicama.
Šta je problem kod upale “zubnog živca”?
Ako zadobijete infekciju, na primer od strane bakterija nakon povrede kože, organizam šalje bela krvna zrnca u inficirano područje (putem krvnih i limfnih sudova) u borbu protiv bakterija koje su dovele do infekcije. U najvećem broju slučajeva organizam dobija bitku sa bakterijama i dolazi do smirivanja infekcije.
Problem kod infekcije zuba je u tome što kada tkivo “zubnog živca” podlegne degenerativnim promenama, a bakterije se nasele unutar prostora šupljine zuba, ne postoji efikasan način da bela krvna zrnca dođu u kontakt sa bakterijama i eliminišu ih. To se dešava zbog toga što krvni i limfni sudovi veoma brzo propadaju unutar skučenog oklopljenog prostora komore zubne pulpe koja je zahvaćena infekcijom tj. zapaljenjem.
Konačan rezultat je da prazan prostor u kome se nakada nalazio “zubni živac” predstavlja idealnu podlogu za razmnožavanje bakterija, a to je mesto gde odbrambeni mehanizmi organizma nisu u stanju da se efikasno bore protiv infekcije. Ako se posmatra ovaj scenario, u najboljem slučaju, organizam uspeva samo da ograniči infekciju koja je uzrokovana bakterijama unutar zuba, ali nije u stanju da je i eliminiše. Međutim, često se desi da infekcija nadvlada odbrambene mehanizme što rezultuje izrazitim bolom i oticanjem u predelu obolelog zuba (to se naziva akutni apsces). Kako ćete znati da Vam je potrebna terapija kanala korena?
Kao prvo neophodno ja da Vaš stomatolog napravi pregled i na osnovu njega postavi dijagnozu i indikuje endodonsku terapiju. Stomatolog ne indikuje lečenje kanala korena samo na osnovu lokalnog nalaza nego i na osnovu pregleda svih zuba, stanja u usnoj duplji i stanja celokupnog organizma. Danas su i faktori kao što su vreme i novac takođe važni pri odlučivanju da li sprovesti ili ne sprovesti endodonsku terapiju kod nekog pacijenta.
Naredna stanja predstavljaju ona kod kojih je indikovana kanalna terapija:
Zub Vas boli sam od sebe ili je u prošlosti bio bolan na taj način.
Primetili ste prisustvo napetosti i/ili oticanje na desnima i/ili koži blizu problematičnog zuba.
Međutim postoje stanja kada ne postoje znaci kao što su bol i oticanje zuba, a indikovana je kanalna terapija.
Indikacije za endodontsku terapiju:
Postoje stanja kada je potrebno sprovesti kanalnu terapiju, a nisu prisutni bolovi i oticanje zuba:
1. “Problematičan” zub slučajno otkriven na Rtg snimku
“Zubni živac” može da odumre neprimetno. Degeneracija tkiva unutar zuba nije uvek praćena bolom. Upravo zbog ovoga, u pojedinim slučajevima, dešava se da stomatolog na redovnom pregledu zuba ne indikuje kanalnu terapiju zuba kome je ona neophodna, tj. da nakon određenog vremena naizgled zdrav odnosno “saniran” zub počne da boli i daje simptome infekcije i zapaljenja. Šta je u stvari po sredi; dok je zub “miran”, virulencija mikroorganizama je mala, a odbrambene sposobnosti organizma dovoljne da ograničavaju infekciju i sprečavaju njeno širenje u tkiva oko zuba. Međutim, kada se odnos snaga promeni; pri porastu virulencije mikroorganizama i/ili padu imunoloških snaga organizma, dolazi da širenja infekcije i stanja koje je praćeno simptomima zapaljenja (bolovi, oticanje i dr).
Nije neuobičajeno da stomatolog otkrije ovakav zub na osnovu rendgenskog snimka nekog drugog zuba u vilici ili rutinskog snimanja svih zuba OPT tehnikom. Ono što ukazuje da je “zubni živac” pretrpeo degenerativne promene je prisustvo okruglastog rasvetljenja na vrhu korena zuba (na Rtg snimku ono je crne boje). Ovo okruglasto rasvetljenje ukazuje da je na tom mestu smanjena gustina kosti, odnosno da postoji šupljina u koštanom tkivu koja predstavlja cistu ili granulom na vrhu korena zuba. Uzrok ovih stanja je uvek prisustvo infekcije unutar kanala korena zuba.
2. Pojavljivanje beličaste “bubuljice” koja se povremeno prazni, na desnima iznad zuba.
Ovu “bubuljicu” stomatolozi nazivaju fistulom. Ona je spojena kanalom sa vrhom inficiranog zuba, a kroz njega, s vremena na vreme, izlazi gnoj neprijatnog mirisa. Moguće je da stomatolog primeti prisustvo fistule za vreme rutinskog pregleda zuba, a da pacijent nije ni svestan njenog postojanja.
3. “Otvaranje pulpe” pri uklanjanju karijesa
Ovo znači da stomatolog, uklanjajući karijes koji se maksimalno približio pulpi, u jednom momentu može doslovno da vidi “zubni živac”. Pošto se danas opravka zuba skoro uvek radi u lokalnoj anesteziji pacijent nama nikakav osećaj i nije svestan šta se u stvari dogodilo.
Ovo “otvaranje pulpe” može dovesti da degeneracije “zubnog živca”, stoga stomatolog može odlučiti da u takvoj situaciji odmah sprovede kanalnu terapiju i izbegne moguće probleme i komplikacije sa takvim zubom u narednom periodu.
4. Povreda “zubnog živca” nakon traume zuba
Zubi koji su nekad bili povređeni direktnim ili indirektnim udarcem, često zahtevaju sprovođenje kanalne terapije.
Neposredno nakon traume stanje “zubnog živca” je veoma teško odrediti, kao i predvideti šta će se sa njim desiti u bližoj ili daljoj budućnosti. Moguće je da u jednom momentu ovakav zub promeni boju (potamni), a to ukazuje da je došlo do degenerativnih promena na “zubnom živcu”, što obično nastupa bez ikakvih simptoma. Ako se to desi, nephodno je sprovesti kanalnu tarapiju.
Kako se sprovodi lečenje kanala korena zuba?
U principu, endodontska terapija se svodi na uklanjanje upaljenog ili propalog “zubnog živca”, mehaničku obradu unutrašnjih zidova kanala korena, ispiranje specijalnim rastvorima, medikaciju preparatima koji suzbijaju infekciju (ukoliko je ona prisutna) i hermetičko punjenje obrađenog kanala. Nakon završetka lečenja kanala korena, obavezno se mora rekonstruisati krunični deo zuba, bilo njegovim plombiranjem, bilo protetskim nadoknadama. Preporučeno je da se to obavi u vremenu od mesec dana od punjenja kanala korena.
Pacijent mora da zna da je pri sprovođenju endodontske terapije potrebno napraviti nekoliko rendgenskih snimaka zuba koji se leči. Odstupanje od ovoga često dovodi do neuspeha terapije i potrebe za ponovnim lečenjem, a u pojedinim slučajevima i hirurškom intervencijom (operacija, pa čak i vađenje zuba).
U zavisnosti od dijagnoze, odnosno stanja u kome se zub nalazi, endodontska terapija se može izvesti u jednoj poseti ili lečenje zahteva više poseta stomatološkoj ordinaciji. Kada je zubni živac upaljen (spontani bol) i nije prisutna infekcija unutar kanala korena, terapija se može sprovesti u toku jedne posete pacijenta. Ovo se u praksi najčešće primenjuje pri lečenju jednokorenih zuba (sekutići, očnjaci, donji premolari). Kod lečenja višekorenih zuba, stomatolog se može odlučiti za višeseansnu metodu lečenja, kada u prvoj poseti ukazuje prvu pomoć, odnosno postavlja preparat koji će umrtviti zubni živac, a nakon desetak dana vrši njegovo uklanjanje i završava kanalnu terapiju. Naravno, potrebno je da pacijent dođe u ordinaciju još jednom (nakon par dana – zbog stvrdnjavanja sredstva za punjenje), da bi mu se postavila plomba na lečeni zub.
U slučaju inficiranih kanala korena, skoro uvek se sprovodi lečenje u više poseta pacijenta, gde se između poseta, unutar kanala korena postavljaju antiseptični preparati sa ciljem smanjivanja broja mikroorganizama, odnosno sterilizacije kanalnog prostora unutar zuba.
Pacijent može da očekuje da će lečeni zub izvesno vreme biti osetljiviji od drugih, dok se procesi regeneracije i reparacije (zarastanje) ne završe, i to mu mora biti predočeno. Ukoliko ni posle izvesnog vremena ne dođe do smirivanja osetljivosti, potrebno je da se pacijent javi stomatologu, koji treba da otkrije i otkloni uzrok neuspeha lečenja.
Neuspeh?
Samo sprovođenje kanalne terapije nije moguće u svakom slučaju. Nekada su kanali korena toliko suženi a kanalni sistem toliko komplikovan, da ni pomoću najsavremenijih kanalnih instrumenata koji su izrazito savitiljivi, nije moguće obraditi kanale celokupnom dužinom, a to je jedan od osnovnih preduslova za uspešnost lečenja kanala korena zuba.
Međutim, u ne malom broju slučajeva, za neuspeh enodontske terapije je kriv i sam stomatolog, bilo zbog sopstvenih grešaka i nepridržavanja osnovnih principa koji se moraju ispoštovati u endodonciji (nedostatak kvalitetnih i savremenih instrumenata i materijala, bez kojih je nemoguće sprovesti kvalitetnu endodonsku terapiju).
Na kraju može se reći da je i zdravstvena svest naših pacijenata još uvek na niskom nivou, jer se relativno veliki broj ljudi olako odlučuje na vađenje zuba koji boli, bez razmišljanja o posledicama takve odluke (u funkcionalnom, estetskom, pa i materijalnom smislu). Pacijenti moraju znati da se nijedna proteza, most ili implantat ne mogu meriti sa dobro izlečenim korenom zuba, a svako od gore navedenih rešenja nadoknade izvađenih zuba su višestruko skuplja od najskuplje endodontske terapije.