Jedna od najčešće korišćenih protetskih nadoknada među našom populacijom jeste parcijalna proteza.
Sta je zapravo parcijalna proteza? To je zubna proteza koja nadoknađuje jedan ili više (ali ne sve) izgubljenih zuba i njihove potporne strukture (desni i viličnu kost), oslanjajući se pri tome na preostale prirodne zube i njihovu okolinu. Sve proteze se izrađuju kao mobilne, sto znači da se mogu i moraju vaditi iz usta prvenstveno radi pravilnog održavanja oralne higijene.
Koje sve vrste parcijalnih proteza postoje?
Najstarije i najduže korišćene su svakako parcijalne pločaste proteze. Njima se nadoknađuju izgubljeni zubi i potrošena vilična kost, i tako se ponovo uspostavljaju normalni odnosi između gornje i donje vilice, kao i normalna funkcija zuba i usta. Sastoji se od tri osnovna dela: prvi je deo koji naleže na viličnu kost i nadoknađuje njen izgubljen deo, a izrađuje se od akrilata; zatim veštački zubi koji se ugrađuju u akrilat; i na kraju deo koji vezuje protezu za preostale prirodne zube što su žičane kukice.
Zasto i kada se izrađuju ove proteze?
Sve vrste parcijalnih proteza pa tako i ova, prevashodno se rade kada iz bilo kog razloga nije moguće uraditi fiksnu nadoknadu tj. most (nema dovoljno zuba u vilici-terminalna bezubost, zubi su parodontopatični, a kost resorbovana, finansijski razlozi…). Takođe se izrađuju da bi se sprečio poremećaj polozaja zuba u zubnom nizu koji teže da se naginju odnosno isplivavaju prema bezubim predelima, zatim da bi se sprečila promena odnosa u položaju donje vilice prema gornjoj i tako očuvala funkcija viličnog zgloba jer zbog poremećene visine zagrižaja dolazi do pojave bolova i drugih smetnji u zglobu, da bi se zaštitila meka i koštana tkiva bezubih delova, kao i da bi se očuvao izvorni izgled lica i tako sprečili mogući psihički poremećaji koji bi nastali zbog gubitka zuba.
Pored svih ovih povoljnih efekata koji se mogu ostvariti pločastim parcijalnim protezama, mora se naglasiti da njihova izrada nosi u sebi i određene rizike, te se u savremenoj stomatologiji one smatraju samo privremenim rešenjem koje se koriste dok se ne steknu uslovi za izradu boljih i kvalitetnijih protetskih radova.
Naime, pločasta proteza nije u stanju ravnomerno da prenosi sile žvakanja te tako oštećuje preostale prirodne zube i kost vilica skraćujući njihov vek trajanja. Isto tako ima vrlo skromne mogućnosti za borbu protiv sila koje teže da izvrću ili horizontalno pomeraju protezu što je čini nedovoljno stabilnom. Žičane kukice za kratko vreme oštećuju prirodne zube na koje se naslanjaju izazivajući prvo češću pojavu karijesa, a stalnim kretanjem po zubu dovode i do povlačenja desni i pojave parodontopatije. Po dimenzijama je mnogo veća i deblja u odnosu na druge vrste parcijalnih proteza tako da je i period navikavanja pacijenta na nošenje proteze duži i teži, a ni estetki kriterijumi nisu u potpunosti zadovoljeni.
Zbog svega ovoga u stomatološkoj protetici mnogo značajnije mesto zauzimaju fiksne nadoknade (keramičke krunice i mostovi), zatim parcijalna skeletirana proteza koja ima u osnovi metalni skelet, i tzv. Valplast proteza izrađena od termoplastičnog najlona, koja ima izuzetne ne samo fizičke i funkcionalne već i estetske osobine.